U svemu što postoji nalazi se deo božanske svetlosti koja je matrica totalne svesti. Stari alhemičari su govorili „nema kamena koji nije živ“. Isto tako u suštini ljudskog bića nalazi se božanska matrica svesti kroz koju biće komunicira sa celokupnim kosmosom preko podsvesti. To je centar duše, ljubav i istina u nama samima, a iz njih i potencijal svih ostalih mogućih vrlina u biću. Taj unutrašnji centar nazivamo atman, sopstvo, bog, u zavisnosti od učenja do učenja. Ali suština mu je ista, to je naš unutrašnji izvor, koji je preko podsvesti povezan sa kosmičkim okeanom. Sopstvo je centar duše, a duša se primarno izražava preko emocija.

Ljudi često brkaju emocije ispunjene nagonskim osećanjima sa autentičnim osećanjima koja izražavaju suštinu bića. Jedno su neprosvetljeni emocionalni sadržaji kao posledica nesvesnog življenja, a drugo posledica otvaranja ka sebi, bogu I istini. Sredstvo komunikacije sa sopstvom je miran um otvoren ka intuitivnom, direktnom doživljaju u prostoru svesti I osećanja. Ali da bi um bio miran potrebni su neki preduslovi. Osnovni je spoznaj sebe samog, I proces inicijacije u svesni život. Ovaj proces se na početku primarno sastoji od suočavanja I upoznavanja svoje ego senke, svoje tamne strane ličnosti, koju svako poseduje. U tom suočavanju dolazi do uvida u kome shvatamo vezu između svoje podsvesti, ličnosti I svega šta nam se dešava u životu I naših psihičkih, fizičkih, mentalnih I duhovnih stanja, nivoa razvoja I razumevanja sebe I drugih.

Iza toga dolazi do susreta sa vlastitim božanskim centrom- unutrašnjom svetlošću, ljubav I istina bića rastvara mrak I tamu nesvesnosti. Dolazi do buđenja. U tom buđenju shvatamo preko uvida da je sopstvo beskrajno inteligentno ali da moramo da naučimo kako da ga čujemo I kako da ga slušamo sa verom I znanjem o celokupnom procesu. Počinjemo da upoznajemo vlastitu suštinu I prirodu sopstva, I njegove prave mogućnosti za koje smo naslućivali ali nismo u potpunosti verovali da postoje. Granice naših potencijala počinju da se rastapaju I mi upoznajemo novog starog sebe koji uvek u dubini duše čeka na nas. Anđeo čuvar ne razmišlja, on jednostavno zna. Ne sudi nego prašta, ne meri već uravnotežuje suprotnosti kroz razvoj i ispoljavanje vrlina. Kada svest I osećanja uđu u jedinstvo sa anđelom čuvarem – istinskim sopstvom, budi se ogromna energija I snažno osećanje ljubavi I jedinstva sa svime što postoji. Dnevni problemi iz te pozicije svesti deluju minorno I beznačajno, usled shvatanja o večnoj prirodi istinskog sopstva za koju je vreme tek prostor u kome se odigrava igra života, a nikako smrtni neprijatelj. Tada sebe istinski doživljavamo kao duh sveti, koji je svratio na zemlju kao na usputnu stanicu na dugom kosmičkom putovanju.

Pravilnim usmeravanjem misli I osećanja u polje jedinstva totalne svesti možemo dobiti gotovo svaku informaciju koju želimo. Sve pod uslovom da duboko I iskreno u svom srcu želimo da znamo istinu. Pre svega o sebi. Za visokofrekventno I uzvišeno znanje iz više oblasti, naša lična vibracija mora biti visoka. To je jedna od stvari koju prosečan naučnik ne razume o Nikoli Tesli, na primer. Suštinski aspekt njegove mogućnosti da otvori kanal čiste genijalnosti jeste u njegovom čovekoljublju, idealizmu I čistoj pomalo detinjoj duši. On je primarno snažno duhovan I duševan, nevezan za materijalnost I ljudski egoizam. To omogućava otvorenost ka božanskim moćima, a usled velike ljubavi prema tehnici te visoke stvaralačke energije ispoljile su se primarno kroz elektrotehniku. Poanta svega ovoga je da nemoralan I pokvaren čovek ne može da dobije konekciju sa energijama čiste I uzvišene genijalnosti jer su one u drugoj ravni, na drugoj frekvenciji kosmičke radio stanice. On može da dobije neke ideje nižeg nivoa, umrljane ego motivima I uskim interesima I to je sve.

Svest unutar frekvencije jedinstva sa anđelom čuvarem zadržava jedinstvenu tačku gledišta (doza individualnosti) ali sa veoma proširenim obodom, usled čega dolazi do harmonizacije u interakciji sa okolinom I opšteg usklađivanja. Da bi se došlo do jedinstva sa istinskim sopstvom, tradicionalno se propisuju razne vrste usmerenja pažnje I pročišćavanja na svim nivoima. Čišćenje trauma I negativnih misli, opraštanje, otpuštanje. Disciplinovano svakodnevno usmeravanje misli I energije u prostor svesnosti ka unutra, sa željom I mišlju da se želi jedinstvo sa istinskim sobom I sa namerom da se zna istina. Nije toliko teško stupiti u kontakt sa sobom u meditaciji, teži deo posla je prenošenje toga u svakodnevni život na svim nivoima. Taj posao je nemoguć bez neprestanog dnevnog treninga koji postaje sastavni deo života. Da li sam svestan sada u ovoj situaciji? Šta moje istinsko biće želi da uradi u ovde I sada? Koji je najmudriji, najiskreniji I najdobronamerniji potez odgovarajuć u ovoj situaciji? Da li je ovo moje ponašanje motivisano egom ili ljubavlju? Da li čineći nešto osećam mir I ispunjenost, ili frustraciju I nezadovoljstvo? Da li slušam svoja osećanja I ono što mi govore ili ih ignorišem? Ovo je lista pitanja koja pomažu da ostanemo svesni I u skladu sa sobom kroz naše dnevne I životne aktivnosti.

Istinsko sopstvo je uvek tu, a na nama je da mu se otvorimo, približimo, I poslušamo njegov poziv ka svesnom I usklađenom življenju. Još jedna važna stvar, rastvaranje ego barijera u nama samima ne može se desiti preko noći, to je dugotrajan proces promene naše energije I polja svesti unutar koga dolazi do transformacije I integracije ega sa višim aspektima naše prirode. Ego u tom procesu postaje sluga ljubavi, istine I kreativnosti a duša je ta koja vodi igru. Slab čovek ne može da živi pod vođstvom duše, za to je potrebna volja, hrabrost I žeđ za istinom. Duša se ne savija u kalup socijalnih programiranja I konvencija, ona traži respekt vlastite autentičnosti, poštujući istovremeno tuđe pravo na različitost I drugačije životne stavove I mišljenja. Slušajući vođstvo duše postajemo istinski ono što jesmo, bez straha, ograda I maski ego ograničenja.